Vavedenje presvete Bogorodice

Srpska pravoslavna crkva slavi Vavedenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.

Vavedenje presvete Bogorodice veliki je praznik kojim se proslavlja događaj u kome je Deva Marija postala prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva.

Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.

Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine.

Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.

Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, pisani tragovi potiču iz 8. veka. Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja. I stočari je slave kako bi im zašitila stoku od zveri.

Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu.

Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bile bi blaga i topla.